Добродошли у ОШ ''Јован Миодраговић''
Оцена корисника:
/ 6
Године 1874. Јован Миодраговић је постао учитељ првог разреда у школи поред Саборне цркве. У то време, у школама је доминирао намргођени лик учитеља с птрутом у руци. Уместо тога, човек чије име с поносом носи наша школа, унео је нови, рационални приступ учењу, одбацујући стара, погрешна правила. Био је природан и спонтан, грудвао се са својим ђацима, подстицао је дијалог, наводио ђаке да сами говоре о ономе што виде, изводе зајључке и унапређују своја знања. Заслужено је добио надимак Паметко.
Настављајући традицију осавремењивања школе, коју је започео Јован Миодраговић, желимо да развијамо основну школу у којој су задовољни и ученици и наставници, у коју родитељи имају поверење, на коју је локална средина поносна и у коју сви улажу. Неговањем пријатне и подстицајне атмосфере, пружањем подршке ученицима кроз савремену наставу и ваннаставне активности, желимо да пружимо основ за развој потенцијала сваког ученика у задовољну и компетентну личност 21. Века.
Да би смо достигли своју визију, у нашој школи образујемо и васпитавамо ученике у духу универзалних људских вредности. ПОдстичемо стицање примењивих знања, ненасилну комуникацију и толеранцију.
ВИЗИЈА
Желимо основну школу у којој је задовољан и ученик и наставник, у коју родитељ има поверења, на коју је локална средина поносна и у коју сви улажу. Неговањем пријатне и подстицајне атмосфере, пружањем подршке ученицима кроз савремену наставу и ваннаставне активности , желимо да пружимо основ за развој потенцијала сваког ученика у задовољну и компетентну личност XXI века.
МИСИЈА
Наша школа образује и васпитава ученике у духу универзалних људских вредности. Подстичемо стицање примењивих знања, ненасилну комуникацију и толеранцију.
Moja школа
Данас четрнаестогодишњакиња, а сећам се...
Првих слова, невешто написаних,
првих реченица у слогове прочитаних,
првих оцена у дневнику исписаних.
Данас ме шаљеш из гнезда детињства,
у свет одраслих,
као што си до сада послала
безброј, безброј њих.
Ти остајеш на Врачарском платоу,
да пркосиш времену
дечјим осмехом,
у дечјем немиру.
Данас са четрнаест,
и сутра са осамнаест,
и прекосутра када постанем
озбиљна и своја,
ти ћеш заувек бити
прва и ШКОЛА МОЈА!
Теодора ТОДОРОВИЋ, VIII3
октобар, 2010/11.
