English French

Ми на друштвеним мрежама

FacebookTwitterYoutube

Атом

Завршни испит
Otvorena Vrata
Распоред писаних провера
Школски календар
Списак уџбеника

Осми разред на екскурзији

 

Екскурзија 8. разреда

 

ЗЛАТИБОР-МОКРА ГОРА-ТАРА

 

(09-11.10. 2011.)


I ДАН

 

Авантуристичко путовање и упознавање ученика са природно-културним богатствима и лепотама наше земље, започело је једног недељног преподнева у раним јутарњим часовима. Из Београда, на пут ка планини Тари, преко Златибора и Мокре Горе, креће 120 ученика наше школе.

 Напуштајући престоницу, преко Рудника стижемо до првог стајалишта-Манастира Благовештење, једног од десет манастира у долини Западне Мораве, у подножју планине Каблар. Захваљујући богатству културно-историјских споменика овај део Србије има посебну сакрално-историјску вредност. Манастир је подигнут у 17. веку и представља једно од најбољих остварења зидног сликарства тог периода. Године 1948. у њему се замонашио Гојко Стојчевић, Његова Светост Патријарх Павле. Пут по кишовитом времену настављамо према етно селу-Сирогојно, које се налази недалеко од Златибора. Овај музеј под отвореним небом чини комплекс од 40-так брвнара у шумовито-брдском окружењу до којих се стиже шљунковитом стазом. Представља музеј народног градитељства и културе становања људи крајем 19. и почетком 20. века, чувајући тако духовно наслеђе српских сеоских насеља у планинским областима. Сирогојно је далеко познато и по својим џемперима и плетиљама.

 

 Околину планине Златибор послетили смо у поподневним часовима, у шетњи по његовом центру. Урбанизовано подручје окружује велики број туристичко-угоститељских објеката. У средишњем делу посебно се издваја златиборско језеро у чијој се околини налази боров шумарак.

 

Напуштајући окриље ове планине настављамо пут према крајњем одредишту, планини Тари, која се налази у крајњем западном делу наше земље на граници према БиХ (Републици Српској). Долином реке Ђетиње према југу, надовезује се на планинске огранке Залтибора. Тару, једну од наших најлепших и најочуванијих планина, краси и велики број видиковаца са којих се пружа живописан поглед на окружење. Многи научници боравили су и истраживали овај простор, а први међу њима био је наш природњак Јосиф Панчић, који је у у 18. веку овде пронашао ретку врсту четинара, која по њему носи име. Године 1981. проглашена је Национланим парком. Упознавање Таре и околине остављамо за следећи дан, смештајући се у хотел „Бели бор“, у коме ћемо боравити и преноћити за време екскурзије. Овај комплекс испуњен је богатим садржајем намењен забави и рекреацији за све узрасте, а посебно деце. У његовом окружењу налазе се спортски терени док је у оквиру хотела посебан део опремљен дискотеком, играоницом, билијарским и столовима за стони тенис.

 

II ДАН

 

 Око десет часова ујутро крећемо у сусрет упознавању планинског окружења Таре. Поред реке Раче, у непосредној близини Бајине Баште, подигнут је  средњевековни манастир Рача. Сматра се задужбином краља Драгутина из 13. века. Овде је током Другог светског рата чувана најдргаоценија књига српске књижевности из 12. века, Мирослављево јеванђеље. Представља заштићено културно добро на територији Републике Србије.

 

 Недалеко од манастирског комплекса налази се река Врело, која настаје из јаког крашког извора. Дужином од тачно 365 m представља најкраћу реку Европе, познату и под називом Година. Вода ове реке се вертикалним стрмим одсеком обрушава и улива  у Дрину. Услед великог воденог потенцијала на реци је подигнута и мања хидроцентрала. Одликује се бистром водом која је порибљена калифорнијском пастрмком.

 

 Обилазак за тај дан завршавамо посетом језера Перућац, вештачком акумулацијом у долини Дрине, чиме је део њеног тока до моста у Вишеграду претворен у језеро. Преграђивање реке завршено је 1967. године. Остатак дана био је намењено одмарању и опуштању у хотелском комплексу.

 

III ДАН

 

У уторак рано ујутро крећемо у сусрет новим изазовима, поспани и окрепљени, одлучним кораком журимо да се укрцамо и провозамо „Ћиром“. Стара парна локомотива пружа право уживање и незабораван доживљај који нас упознаје са најранијим превозним средствима. Уз неколико успутних стајалишта и звуке старе локомотиве упознајемо величанствени предео његовог окружења. Кишовито и маглом окупано јутро нису могли да умање нашу еуфорију, радознале погледе али ни да спрече неколицину његових путника да то време искористе за кратку дремку, ушушкани једни поред других у утроби топле парњаче. Пролазимо брдом Шарган, и чувеном железничком петљом у облику броја осам, приближавајући се Мокрој Гори. У близини овог места на брду Мећавник, подигнуто је етно село-Дрвенград, које припада општини Ужице,  између планинске масе Златибора и Таре. Његов градитељ, редитељ Емир Кустурица, за ово јединствено насеље каже: „Измислио сам град који изгледа као да се у њему увек живело. А никада није.“ Ово јединствени етно-комплекс поплочан је у централном делу дрвеном коцком и сеченим праговима око којих се налазе аутентичне брвнаре. На крају главне улице, која носи име нашег књижевника и нобеловца, Иве Андрића, налази се црква са дрвеним звоником. Брвнаре су претворене у књижаре, библиотеку, биоскоп, посластичарнице, хотел...

 

Посетом овом специфичном уметничко –градитељском подухвату и биоскопу испод земље, симболично названом „Underground“, на овом кратком путовању учимо и закључујемо: Природне и културно-историјске вредности наше земље су богатство коме се треба дивити, изнова  уживати у њему, јер ништа не може да одмори и очи и душу као боравак у окриљу мајке природе коју треба чувати!

 

Екскурзију завршавамо повратком у Београд, у послеподневним часовима, уморни, пуни утисака, лепих успомена, другарских прича, које ће уз смех дуго препричавати, евоцирајући тако на успомене из најлепшег доба живота!

 

Такву поруку треба да прослеђујемо будућим нараштајима: Природа, културне лепоте као и другарство су наша највећа драгоценост  о којима треба бринити и истински им се посвећивати!

 

 П.С. Савет са будуће генерације: ПОНЕСИТЕ ТОПЛУ ГАРДЕРОБУ, ПЛАНИНА И ЈЕСЕН СУ НЕПРЕДВИДЉИВИ САПУТНИЦИ!!!!!:-)

 

 

 

                                                                                                Наставница географије:

 

                                                                                                Јелена С. Павловић